петак, 05. октобар 2012.

НАШИ АВИОНИ ИЗНАД НАТО АЕРОДРОМА

- Документарни текстови са Интернета током 1999. године -

Током бомбардовања Србије 1999. године много пажње и коментара изазивале су интернет-вести о нападима наших авиона на оближње НАТО аеродроме, оно што се није могло наћи ни у нашим, ни у страним вестима.
«Познато је да на Т. аеродром у Босни углавном слећу тешко оштећени авиони, они који не могу да се домогну својих база. Пре десетак дана, у Т. је стигло и 8 борбених авиона који је требало да учествују у нападу на СРЈ. Наши су за то сазнали.
Мајор који је о томе причао био је у групи од 6 Орлова, 2 МИГ-а 21, и једног Г-4, која је кренула на Т. аеродром.  Групу је водио један стари пилот, док је он летео на једном од Орлова. Напад је извршен у тренутку кад је због квара (који је био наших руку дело), радар на аеродрому био искључен. То се десило у недељу, 18. априла у 13.30 ч. Авиони су полетели са аеродрома Поникве и узели правац на висини од 800 м. Ни један авион НАТО-а тада није био у ваздуху.
Стигли су без проблема на 10 км од аеродрома, кад су им јавили из базе да су примећени и да се врате. Међутим, вођа групе није хтео да се задатак прекине и наставили су утврђеном маршрутом. Када су надлетели аеродром, затекли су два и мало даље још два авиона који се спремају да узлете.
Намера је била да се уништи што више агресорских авиона. Мајор  је испустио бомбе на НАТО авионе који су се налазили на поправци, на писти скроз десно, и окренуо летелицу да се склони. За њим су кренула још три Орла пошто су избацили бомбе, док су два остала да прецизније гађају. Стари пилот - вођа групе се последњи вратио праћен једним МИГ-ом 21 и свима честитао, иако је познат као мргодан и прек човек.
После пола сата аеродром Поникве је доживео најтеже бомбардовање од почетка агресије. Цео аеродром се тресао од детонација, али на сву срећу ништа од инсталација није оштећено. Биланс бомбардовања НАТО  аеродрома је уништење 17 авиона и 3 спасилачка хеликоптера. Нажалост, остало је непознато колико је ових летилица било оперативно, а колико је било "гробље". У овој операцији живот је изгубио потпуковник из К, чији је Орао био погођен противавионском ракетом, испаљеном са земље. Мајор из Н. успео је да приземљи свој авион на 10 км од аеродрома Поникве, пошто је његов МИГ-21 такође био погођен противавионском ракетом испаљеном са земље.
За одмазду, три дана узастопце је ракетирано Ужице и околина, а на аеродром Поникве сручили су преко 80 пројектила. У Ужицу погођена  је пошта, као и она у Приштини...»

Нападнут је аеродром Р. у Албанији, који се користио за полетања хеликоптера АХ-64 Апач као и за логистичку подршку НАТО-у. Више пута у току рата наши авиони су полетали са аеродрома Голубовци, летели до албанске границе и брзо се враћали. 

Дана 26. 04.1999. два авиона Г-4 Супер Галеб полетели су са аеродрома Голубовци ка албанској граници и продужили право ка аеродрому Р. који је користио НАТО за своју ударну групу која има и хеликоптере Апач. Такође, у непосредној близини аеродрома лоциран је камп за обуку терориста ОВК.
 
Два Г-4 Супер Галеба су стигла до аеродрома непримећени. Избацили су товар бомби, највероватније на базу хеликоптера Апач који су стигли из Италије. Неколико авиона и хеликоптера АХ-64 Апач је уништено а више њих оштећено.
Наши авиони су великом брзином полетели ка ваздушном простору Југославије и нису слетели на аеродром Голубовци јер се очекивало да ће НАТО одмах узвратити напад, већ су одлетели ка аеродрому Поникве.
Одмах после напада на аеродром Р. НАТО авиони и крстареће ракете су извели три велика напада на аеродром Голубовци и околне циљеве. Аеродром Р. је остао затворен, а НАТО није дозволио његово коришћење италијанском министру унутрашњих послова који је био у посети Албанији као ни председнику Албаније који се враћао са састанка Европског парламента у Стразбуру. НАТО званичници су изјавили да је аеродром затворен због "великог погоршања ситуације на Јадрану", а да је један хеликоптер Апач пао "на тренажном лету", док је други због «техничке грешке».

РАКЕТА «УЗДАРЈЕ»

У данима сирена и детонација неколико саговорника из Београда, Француске и Америке на Мрежи је расправљало о  ткз. "косом хитцу"  и прорачунавало путање и габарите  балистичке ракете домета 2.000 километара. Та тростепена ракета од материјала којим располажемо, била би дужине до 10 метара и укупне масе од око 8 тона. Носила би око 200 кг терета - осиромашеног уранијума из муниције агресора - и распрсла би се у ваздуху да раздели «поклоне».
Једноставна и јефтина, са дометом до Париза, Лондона и Мадрида, она би "уљудно вратила уранијум онима који су нам га послали". Замишљена је као оружје опомене које ће западном свету који чита часописе о здравој исхрани и дијетама, бори се против загађења и - шаље бомбардере на Србију,  "вратити" тек део проблема са којима се ми овде сусрећемо».



МАКЕТЕ АВИОНА КАО МЕТЕ ЗА НАТО


- Upravo da neprijatelji ne bi posumnjali, već smo u drugu maketu ubacili radio-stanicu, a zatim i burad sa kerozinom koje bi zapalili kako bi se stekao utisak da je pilot pokrenuo motore. Nijednom nisu posumnjali da ne gađaju migove već šperploču i lim. Doduše, moja strategija je i bila da se naše makete pojavljuju na mestima za koje su oni očekivali da bi mogle biti poletno-sletne staze – kaže Ivanov.

ОБАРАЊЕ «НЕВИДЉИВОГ»
Још током рата на Интернету су колале бројне приче о томе како је оборен "невидљиви" Ф-117а.

Прва је била помало романтична сторија о нашем пилоту који га је приметио из велике висине и спустио свој Миг-29, користећи његове могућности вертикалног слетања, тачно изнад њега да би противавионској одбрани јавио прецизне координате. Затим прича о старом руском радару на чије, веровало се превазиђене, могућности нико није рачунао; тумачење да је "невидљиви" примећен у тренутку када је отворио своја спремишта за бомбе чија унутрашњост није била "стелт"; објашњење да се спустио сувише ниско, на истој рути којом је прошао и претходног дана, и да је ту сачекан унакрсним сноповима радара и ракетне "земља-ваздух" паљбе; до тумачења да није оборен већ је пао због техничке грешке, а име пилота је највероватније мајор Дејл  Зелко јер он тог дана и у то време био дежурни пилот за «невидљиви и недодирљиви» Ф-117а.

Локид F-117A Ноћни јастреб са ознакама AF 82 806 HO (база Холоман, Нови Мексико) је оборен 27. марта 1999. године, четвртог дана НАТО бомбардовања. Oборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије, којим је командовао пуковник Золтан Дани поготком из модификованог руског ракетног система С-125 Нева.

 Онеспособљен за даљи лет, авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме. Пилот потпуковник Дејл Зелко спасен је 6 сати након обарања.

Миливој Анђелковић
 

четвртак, 04. октобар 2012.

ISPALI I ZABORAVI – KADA PRESTAJE RAT?


- Dokumentarni tekstovi sa Interneta 1999. godine –



BEOGRAD - DAN DVADESET OSMI
NAJGORI OD SVIH VEKOVA - 20. Apr 1999 (194.247.*)

Posle smrti trogodišnje Milice Rakić reči postaju suvišne, posebno rasprava o umetnosti postmoderne. Međutim, ono što se mora reći je sledeće: najcrnji strahovi postmodernista postaju naša realnost.
Naziv postmodernizam zavarava, nije u pitanju nikakav pokret/stil/pravac...
U pitanju je nešto mnogo dublje - raskol u stanju svesti na kraju jednog katastrofalnog veka, i to veka koji je obećavao da će biti vrhunac ljudskog razvoja posle belle epoque kraja XIX veka.

Ogroman napredak u tehničko-tehnološkom razvoju pratila je nova, neviđena moć upotrebljena za nasilje, dehumanizaciju, upotrebu čoveka, njegovo uništavanje: dva svetska rata i oko 200 lokalnih, Gernika, Aušvic, Dahau.... Jasenovac, Gulag... Drezden, Varšava... Hirošima, Nagasaki, agresija na Jugoslaviju - najveći broj ratova u jednom veku otkako postoji svet, neuporedivo najviše smrti, daleko najviše civilnih žrtava...

Razvoj je upotre.bljen protiv čoveka i života, progres je postao pokretač razaranja.
U takvim vremenima nestala je vera u kontinuitet razvoja, pa time i u tradiciju, sve je stavljeno pod sumnju i preispitivanje. U umetnosti, ranije je nekoliko generacija stvaralo pod okriljem jednog pravca/stila, sada se tokom jedne generacije promeni po nekoliko preovlađujućih stilova. To je grozničavo traženje rešenja/izlaza, umnožavanje pozicija sa kojih se posmatra svet jer tradicionalne nisu dale rezultate - bile su ili ideološke ili jednomisleće ili bar uskomisleće...

Ovo je po mnogo čemu negativan “veliki rat”: po sramnoj nesrazmeri moći njegovih aktera, po bezdušnosti rušenja i korišćenja najmodernije tehnologije, po velikoj laži, prevari i falsifikatima propagandne retorike i medijske pratnje, po velikoj podvali političkih patuljaka istorijskom svetu, njegovim tekovinama i principima. Najzad, to je rat velikog rušenja istorije sa dominirajućim obeležjima ljudske drame i tragedije obeju naroda - Srba i Albanaca od koje njegovi akteri žele da operu ruke... (Jagoš Đuretić)
Nebeski jahaci, Pustinjska oluja, Milosrdni andjeo - nazivi ratnih misija se smenjuju od pompeznih do sarkasticnih, ali deviza americkih i NATO pilota ostaje ista: Ispali i zaboravi! Sta mislite - zasto?



BEOGRAD - DAN SEDAMDESET PRVI
BRZINA ŠIRENJA MRAKA – Jun 3, 1999 (195.250.*)

Već sedamdeset jedan dan dve nevidljive vojske se bore nad Srbijom.
Jedna, stalno iznad oblaka, zaštićena visinom, sakrivena iza stelt tehnologije, ograđena zidovima kompjuterizovanih ekrana, zaklonjena iza jednoumlja globalnog medijskog varvarstva. A tamo, visoko usred praznog neba, ne dopiru kletve i  suze, smeh i radost, čovekoljublje i pravda, reč i istina, istorija i civilizacija.

Druga nevidljiva vojska je na zemlji, zaklonjena moćnim senkama zavičaja i pamćenja, zaštićena pravom na život, sreću i  budućnost, ograđena greškama politike i tragikom istorije koja se više i ne događa - ona se ovde neprekidno ponavlja i  traje.

Jednom, kada se i ovo završi, čovečanstvo novog milenijuma moraće da izračuna na koliko stotina ili hiljada metara iznad zemlje prestaju da važe licemerno proklamovani principi ljudskih prava i demokratije istih šansi, džentlmenski fer-plej i tradicija, filozofija i pouke istorije, kultura, prosvećenost i humanizam...
Teolozi će proračunati do koje to visine dopiru Reči Svevišnjeg, a do koje se uvažava Reč velikog oca Zapadne crkve. Naučnike čeka najteži zadatak - umesto brzine prostiranja svetlosti, moraće da izračunaju kolika je brzina širenja mraka…

Milivoj Andjelković

РАТ ТРАЈЕ ДОК ДОНОСИ ПРОФИТ

Ирационалност агресије уз употребу најмодерније технологије, изазивала је покушаје да се оно што се догађало тако и објасни.
 
Појављују се текстови о синхроницитету догађања у историји, тајним Теслиним оружјима која замењују радаре, о детекторима промена у електромагнетном зрачењу, о активностима "Харфе на којој не свирају анђели" којом се са Аљаске утиче на временске промене и необичне појаве на небу Србије, чији смо били сведоци.

Рат је још увелико трајао када се, 17. маја, на Интернету појавило обавештење путничке агенције из Феникса да врши резервације за летове за Београд и то: из Франкфурта авионима Луфтханзе почевши од 31. маја и из Цириха, у сарадњи са швајцарским Свисаром, са првим летом заказаним за 1. јуни!?!?!?

   Sveze vesti?????
            Atomsko - May 18, 1999 (171.212.*)

            Nije zajebancija, sad mi stiglo u sanduce!!!!

            PHOENIX, May 17 - At least two European airlines have resumed taking
            reservations for their flights to Belgrade, TiM has learned after trying to
            book some today. Lufthansa, the German airline, said it was accepting
            reservations for its flights from Frankfurt starting May 31. Swissair, on
            the other hand, Switzerland's national airline, said bookings for a
            Zurich-Belgrade route were available as of June 1.

        Milica - May 18, 1999 (209.161.*)
          Znaci ide se u Beograd u avgustu ako je istina:)
          Do jaja:)

          Suzana - May 18, 1999 (209.103.*)
          Ne verujem da avionske kompanije imaju pouzadane informacije o prestanku rata, ali sigurno nesto naslucuju i bore se za svoje parce hleba.

Следећих дана, јављали су саговорници, то обавештење се појавило и као рекламно писмо, у многим поштанским сандучићима у САД. Изгледало је невероватно да једна путничка агенција и авиокомпаније имају информације које нема нико други. Или знају законитост ратног бизниса: напади престају када рат више не доноси профит.
Каснији догађаји су показали да је грешке једва и било - рат је престао седам дана касније и бизнис је настављен у новим условима.

ОНО ШТО СЕ НЕ МОЖЕ ОПРОСТИТИ

БЕОГРАД - ДАН СЕДАМДЕСЕТ ПЕТИ - Јун 6, 1999 15:43
Безумље се, изгледа, приводи крају. Ракете још експлодирају по Косову и понегде по Јужној Србији. Београд, Ниш и друге градове надлећу мала јата беспилотних летилица (ноћас их је било 4-5 над Сењаком и још понека ту и тамо). Снимају, ваљда, оно што су до сада разрушили, да им остане за успомену.



У Београду се више и не дају узбуне, а ПВО само изузетно отвара ватру. НАТО авиони су до јуче повремено пробијали звучни зид, и то усред дана по неколико у истом тренутку, да се звук рашири што даље,као пијанац који не може да верује да је ноћ његовог лудила прошла, па празне флаше лупа о зид да поново привуче пажњу.

Војни договори су почели на српско-македонској граници, у Блацу, у кафани са вишеструко симболичним именом: «Европа 93.» Настављени су на кумановском спортском аеродрому - под шатором. То је, изгледа, и пут који смо и ми и Европа у међувремену прошли - од Европе у бившем значењу те речи до пољског шатора.
Ако буде среће и обостране памети (мудрост је, нажалост, наивно очекивати), временом ће многе ране зацелити и остати као опомена онима после нас. Остаће и новостворено или старо, сада само потврђено и бомбама дубоко утиснуто, неповерење у Запад и његове вредности које су се показале тако танушне, бешчашћу и манипулацијама склоне.
Али оно што се једноставно не може опростити и што треба памтити то су побијена деца (... а децу, децу вам нећу опростити... - Бора Ђорђевић у једној од својих пророчких песама), затим срушени мостови (око 45, у вредности од преко 2 милијарде долара и најмање три године рада), као и тешка загађена земље, воде и ваздуха.

... А ДЕЦУ, ДЕЦУ ВАМ НЕЋУ ОПРОСТИТИ:

- Бојана Тосовић, Мердаре код Курсумлије, 11 месеци, убијена у наручју оца;
- Далибор Тасић, Врање, 17 година, убијен једним од 40 пројектила који су 22. 4 испаљени на опасно Врање;
- Милица Ракић, Батајница, 3 године, убијена 17. 4 увече у купатилу своје куће, на ноши;

- Егон (3 године), Фисник (6), Осман (13), Бурим (14) и Вајдет (15) Коџа из Догановића код Урошевца када су, чувајући овце, нашли касетну бомбу (забрањену за ратну употребу), па још и са накнадним дејством;
- Оливера Максимовић (10 година) и Јулијана Брудар (12) из  Приштине које су родитељи послали у Мурино, на граници Србије и Црне Горе, да их спасу од бомби. Убијене 1. маја док су се играле поред киоска, близу моста на Лиму;
- Иван Иванчић, 7 година, изгнаник из Хрватске, убијен у избегличком кампу у Ђаковици;
- двоје деце породице Павловић са Новог Београда које су родитељи из бомбардованог града сместили у Раљу - убијени у својој викендици;
- Сања Миленковић, 16 година, ученица Математичке гимназије у Београду, дошла у Варварин да се ту припрема за Олимпијаду математичара, убијена на мосту у недељу, 30. маја, на пијачни дан, у 12,30 часова;
- Азра Лукић (6 година), Владимир и Миљана Милић из
Сурдулице и још деветоро деце из истог града;
- Петнаесторо деце у ракетираном аутобусу из Ниша за
Приштину;
- Непознат број албанске деце побијене у ракетираној
избегличкој колони;
- Деца у возу ракетираном на мосту у Грделичкој
клисури...
            ...
Достојевски има једну познату и често цитирану реченицу о дечјој сузи: Ниједан створени свет не може да буде добар уколико због њега падне и једна дечија суза. НАТО је строго водио рачуна да ова и многа друга деца не стигну ни да заплачу. 

Миливој Анђелковић
 

среда, 03. октобар 2012.

МИЛОСРДНИ И БЛАЖЕНИ - завршни текст о 1999. години

АКО ПРОШЛОСТ ПОСТОЈИ...

Инквизитор О`Брајен пита Винстона:
«- ...До овог тренутка ниси ни размишљао шта значи постојање. Формулисаћу прецизније. Да ли прошлост постоји конкретно, у простору? Да ли негде постоји неко место, неки свет чврстих предмета, где се прошлост још увек одвија?
- Не.
- Где онда постоји прошлост, ако уопште постоји?
- У документима. Записана.
- У документима. И... ?
- У свести. У људском памћењу.
- У памћењу! Врло добро. Ми, Партија, контролишемо сва документа и све памћење. Ми, дакле, контролишемо и прошлост, зар не?»
(Џорџ Орвел «1984.»)

... ОНА НЕ ЗАСТАРЕВА...

Генерална скупштина УН

пошто је размотрила Нацрт конвенције о незастаревању ратних злочина и злочина против човечанства,
усваја и отвара за потписивање, ратификују и приступање
 Конвенцију о незастаревању ратних злочина и злочина против човечанства...
(Генерална скупштина УН, Њујорк, 1727. пленарна седница 26. новембра 1968. године.


... АЛИ МОЖЕ ДА СЕ ЗАБОРАВИ

«У Београду, крајем октобра 2010. године, на конференцији о НАТО, немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас објашњава:
“Морам да критикујем власти у Србији што и саме још увек користе термине попут “НАТО бомбардовања”. Замислите да шетате улицом Кнеза Милоша и да вас ваше дете упита: “Тата, ко је ово урадио?”.

Ви ћете му одговорити: “НАТО”. И шта онда очекујете од тог детета да мисли о НАТО? За разлику од тога, ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео оног ко је то учинио јер је било оних који су могли да ми кажу зашто је то учинио”, изјавио је Мас.» (Објављено на http://www.zastonato.org/?p=889&preview=true )


МИЛОСРДНИ И БЛАЖЕНИ

Потпуковник Дејв Зелко се приземљио на обронак са ретком травом и скотрљао у удолину, као што је то чинио хиљадама пута на полигону. Имао је среће да погодак није био у пилотску кабину и да је катапулт остао исправан; остало је била рутина. Он откачи падобран, сакупи платно у сакри га у удубљење између два повећа камена. Затим се попе уз обронак, осмотри околину и леже на сам врх.
Доле, под њим, пожари су се разбуктавали, неколико кућа је горело а завесе дима су се дизале високо у небо.
Ветар је доносио мирис нагоретине, звуке сирена и успаничене гласове.
Дејл се намршти, ово је било први пут да види своје дело.
Између гласова које је доносио ветар провлачио се исти тон који је јачао. Он га одједном препозна: људски лелек. Стресе се и опипа џеп са унутрашње стране рукава пилотске блузе: војна документа и официрска одличја су била ту.
- Блажени су они који оплакују, јер утеху ће добити – проговори потпуковник Дејв Зелко полугласно, за себе.
- Блажени су они - одговори му непознати, тамни глас - који су гладни и жедни праведности...
Дејв се изненађено трже – глас је долазио иза њега.
- Блажени су милосрдни - рече он мукло и искрену главу - јер ће им се милосрђе дати...
Видео је само прозрачну, лелујаву сенку.
Непознати се насмеја: - Блажени су и миротворци јер они ће бити названи децом божјом... А ти, милосрднo анђелче? Како се ти у то уклапаш? Чије си ти дете, Дејве Зелко, када си починио све ово?
- Ко си ти? - упита Дејв запрепашћен сазнањем да неко у овим далеким гудурама зна његово име.
Угледао је...

... две ноге у кожним сандалама.
- Јеси ли жедан? - упита непознати и благо му подиже главу.
Дејв облизну суве усне и осети како се танки млаз хладне воде слива на њих. Непознати се наже над њим.
- Ти! - узвикну Дејв. – То си... ти?
Његове очи се испунише сузама
-        Значи, ипак си дошао? – упита са страхом у гласу.
-        Јесам, али ово се не рачуна - одговори тамни глас, као да се правда. - Нисам дошао на прави начин.
- То значи да ћеш ти победити? – јекну Дејв.
- Хоћу. Мада ово неће бити победа какву ја желим... Блажени су милосрдни, то, видим знаш. А знаш ли ово: Блажени су они који су гладни и жедни праведности...
- ... јер ће се њихова глад и жеђ утажити – оклевајући одговори потпуковник Дејв Зелко.
- Тако је – потврди тамни глас. – И биће тако. Али када све то знаш, зашто си ти, Дејве Зелко, починио све ово?
Дејв саже главу, без речи.
Ноге у кожним сандалама се померише, видео је Његову огромну лелујаву сенку изнад себе која диже руку, махну и нестаде.
Дејв се оклевајући исправи и погледа око себе.
Нигде никог. Више није било ни оне огромне, лелујаве сенке.
Доле, пожари су буктали, завесе дима су замрачивале небо. Ветар је био пун чађи а одгоре...
Одгоре се зачу лепет тешких крила.

Хеликоптер, или...
Пронашли су ме, помисли Дејв. Али ко? Моји, њихови или Његови?

Миливој Анђелковић