петак, 05. октобар 2012.

НАШИ АВИОНИ ИЗНАД НАТО АЕРОДРОМА

- Документарни текстови са Интернета током 1999. године -

Током бомбардовања Србије 1999. године много пажње и коментара изазивале су интернет-вести о нападима наших авиона на оближње НАТО аеродроме, оно што се није могло наћи ни у нашим, ни у страним вестима.
«Познато је да на Т. аеродром у Босни углавном слећу тешко оштећени авиони, они који не могу да се домогну својих база. Пре десетак дана, у Т. је стигло и 8 борбених авиона који је требало да учествују у нападу на СРЈ. Наши су за то сазнали.
Мајор који је о томе причао био је у групи од 6 Орлова, 2 МИГ-а 21, и једног Г-4, која је кренула на Т. аеродром.  Групу је водио један стари пилот, док је он летео на једном од Орлова. Напад је извршен у тренутку кад је због квара (који је био наших руку дело), радар на аеродрому био искључен. То се десило у недељу, 18. априла у 13.30 ч. Авиони су полетели са аеродрома Поникве и узели правац на висини од 800 м. Ни један авион НАТО-а тада није био у ваздуху.
Стигли су без проблема на 10 км од аеродрома, кад су им јавили из базе да су примећени и да се врате. Међутим, вођа групе није хтео да се задатак прекине и наставили су утврђеном маршрутом. Када су надлетели аеродром, затекли су два и мало даље још два авиона који се спремају да узлете.
Намера је била да се уништи што више агресорских авиона. Мајор  је испустио бомбе на НАТО авионе који су се налазили на поправци, на писти скроз десно, и окренуо летелицу да се склони. За њим су кренула још три Орла пошто су избацили бомбе, док су два остала да прецизније гађају. Стари пилот - вођа групе се последњи вратио праћен једним МИГ-ом 21 и свима честитао, иако је познат као мргодан и прек човек.
После пола сата аеродром Поникве је доживео најтеже бомбардовање од почетка агресије. Цео аеродром се тресао од детонација, али на сву срећу ништа од инсталација није оштећено. Биланс бомбардовања НАТО  аеродрома је уништење 17 авиона и 3 спасилачка хеликоптера. Нажалост, остало је непознато колико је ових летилица било оперативно, а колико је било "гробље". У овој операцији живот је изгубио потпуковник из К, чији је Орао био погођен противавионском ракетом, испаљеном са земље. Мајор из Н. успео је да приземљи свој авион на 10 км од аеродрома Поникве, пошто је његов МИГ-21 такође био погођен противавионском ракетом испаљеном са земље.
За одмазду, три дана узастопце је ракетирано Ужице и околина, а на аеродром Поникве сручили су преко 80 пројектила. У Ужицу погођена  је пошта, као и она у Приштини...»

Нападнут је аеродром Р. у Албанији, који се користио за полетања хеликоптера АХ-64 Апач као и за логистичку подршку НАТО-у. Више пута у току рата наши авиони су полетали са аеродрома Голубовци, летели до албанске границе и брзо се враћали. 

Дана 26. 04.1999. два авиона Г-4 Супер Галеб полетели су са аеродрома Голубовци ка албанској граници и продужили право ка аеродрому Р. који је користио НАТО за своју ударну групу која има и хеликоптере Апач. Такође, у непосредној близини аеродрома лоциран је камп за обуку терориста ОВК.
 
Два Г-4 Супер Галеба су стигла до аеродрома непримећени. Избацили су товар бомби, највероватније на базу хеликоптера Апач који су стигли из Италије. Неколико авиона и хеликоптера АХ-64 Апач је уништено а више њих оштећено.
Наши авиони су великом брзином полетели ка ваздушном простору Југославије и нису слетели на аеродром Голубовци јер се очекивало да ће НАТО одмах узвратити напад, већ су одлетели ка аеродрому Поникве.
Одмах после напада на аеродром Р. НАТО авиони и крстареће ракете су извели три велика напада на аеродром Голубовци и околне циљеве. Аеродром Р. је остао затворен, а НАТО није дозволио његово коришћење италијанском министру унутрашњих послова који је био у посети Албанији као ни председнику Албаније који се враћао са састанка Европског парламента у Стразбуру. НАТО званичници су изјавили да је аеродром затворен због "великог погоршања ситуације на Јадрану", а да је један хеликоптер Апач пао "на тренажном лету", док је други због «техничке грешке».

РАКЕТА «УЗДАРЈЕ»

У данима сирена и детонација неколико саговорника из Београда, Француске и Америке на Мрежи је расправљало о  ткз. "косом хитцу"  и прорачунавало путање и габарите  балистичке ракете домета 2.000 километара. Та тростепена ракета од материјала којим располажемо, била би дужине до 10 метара и укупне масе од око 8 тона. Носила би око 200 кг терета - осиромашеног уранијума из муниције агресора - и распрсла би се у ваздуху да раздели «поклоне».
Једноставна и јефтина, са дометом до Париза, Лондона и Мадрида, она би "уљудно вратила уранијум онима који су нам га послали". Замишљена је као оружје опомене које ће западном свету који чита часописе о здравој исхрани и дијетама, бори се против загађења и - шаље бомбардере на Србију,  "вратити" тек део проблема са којима се ми овде сусрећемо».



МАКЕТЕ АВИОНА КАО МЕТЕ ЗА НАТО


- Upravo da neprijatelji ne bi posumnjali, već smo u drugu maketu ubacili radio-stanicu, a zatim i burad sa kerozinom koje bi zapalili kako bi se stekao utisak da je pilot pokrenuo motore. Nijednom nisu posumnjali da ne gađaju migove već šperploču i lim. Doduše, moja strategija je i bila da se naše makete pojavljuju na mestima za koje su oni očekivali da bi mogle biti poletno-sletne staze – kaže Ivanov.

ОБАРАЊЕ «НЕВИДЉИВОГ»
Још током рата на Интернету су колале бројне приче о томе како је оборен "невидљиви" Ф-117а.

Прва је била помало романтична сторија о нашем пилоту који га је приметио из велике висине и спустио свој Миг-29, користећи његове могућности вертикалног слетања, тачно изнад њега да би противавионској одбрани јавио прецизне координате. Затим прича о старом руском радару на чије, веровало се превазиђене, могућности нико није рачунао; тумачење да је "невидљиви" примећен у тренутку када је отворио своја спремишта за бомбе чија унутрашњост није била "стелт"; објашњење да се спустио сувише ниско, на истој рути којом је прошао и претходног дана, и да је ту сачекан унакрсним сноповима радара и ракетне "земља-ваздух" паљбе; до тумачења да није оборен већ је пао због техничке грешке, а име пилота је највероватније мајор Дејл  Зелко јер он тог дана и у то време био дежурни пилот за «невидљиви и недодирљиви» Ф-117а.

Локид F-117A Ноћни јастреб са ознакама AF 82 806 HO (база Холоман, Нови Мексико) је оборен 27. марта 1999. године, четвртог дана НАТО бомбардовања. Oборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије, којим је командовао пуковник Золтан Дани поготком из модификованог руског ракетног система С-125 Нева.

 Онеспособљен за даљи лет, авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме. Пилот потпуковник Дејл Зелко спасен је 6 сати након обарања.

Миливој Анђелковић
 

0 Коментари:

Постави коментар

Пријавите се на Објављивање коментара [Atom]

Везе ка овој поруци:

Напревите везу

<< Почетна