КЊИЖЕВНОСТ И ВИРТУЕЛНА КЊИЖЕВНОСТ

Мислим на дела која својом структуром или начином настајања припадају више или мање књижевности. Било је речи о: хипертексту, интерактивности, судбини књиге, књижевности на блогу, или романима насталим у онлајн окружењу. Ипак, многа питања остају отворена.

Да ли је неко дело књижевност или није, тј. да ли је песништво, по Аристотеловој Поетици, првенствено одлучује заступљеност мимезиса (појам који се кроз историју естетике и уметности различито тумачио, али у суштини, најлакше се може дефинисати као подражавање или однос уметничког дела према стварности). Исто тако, књижевност претпоставља извесну сликовитост, уметничку фикцију, рад уобразиље. Књижевност је и естетички вид језичке творевине, код којег је поучна сврха у сенци композиције и лепог стила (А. Г. Матош). А тај естетички вид, тј. циљ књижевности може бити уобличен на разне начине, кроз различите облике медија доступних човеку у одређеном историјском раздобљу.

Данас се људи окупљају у виртуелном простору око мисли које су им заједничке, око причи и песама које деле међусобно, гледајући у мониторе као странице књиге, или прозоре кроз које упознају на луталачкој стази неки нови свет.

И као што је већ речено, технолошка достигнућа не могу променити бит уметности која суштински представља људску делатност, при чему уметничка дела „садрже људско искуство живота и света изражено на такав начин на какав се оно иначе не може изразити; умјетност је у том смислу самосвојна и незаменљива... Она тако ствара нову стварност која на свој начин даје људском животу сасвим нову смислену димензију... Уметност као људско стваралаштво не односи се само према прошлости и садашњости него и према будућности... она придоноси настајању новог људског света који је у непрестаном мијењању“. (М.Солар)

Управо прихватање тог непрестаног „мијењање људског света“ потребно је ради прихватања неких нових образаца и форми у којима се може стварати уметност, односно књижевност. Да ли можемо рећи да данас онај ко нема своју интернет страницу заправо и не може да рачуна на стопостотну видљивост и доступност потенцијалним примаоцима садржаја?

Сећам се када сам започињала своје крстарење Мрежом, није постојао никакав систем који ћу пратити. Где ћу се на крају наћи било је питање на које нисам никада умела да дам одговор. Данас, знам за нека места у том паралелном свету, која посећујем, а на која сам упутила свој РСС читач, и као таква она могу да дају извесну слику стања у српској виртуелној књижевности.

Мој циљ свакако није никаква систематизација и валоризација онога што налазимо расуто на све стране у виртуелном простору скрајнуте реалности. Питање које постављам је: чему писање о маргиналним, некаталогизованим текстовима који штрче у равни виртуелног мрака? Али: неминовност коју доноси развој технолошког напретка, као и време потпуно различито од онога које је обележило стање свести човека претходних векова, указују на чињеницу да се данас мора прихватити нови начин креације и комуникације.

У сваком случају, виртуелна књижевност постоји, у повоју, без система, без граница, без стандарда. Она користи могућности Велике Мреже како за информисање, тако и за објављивање готових књижевно-уметничких дела или бар покушаја, али и за сам процес стварања...

Branislava

fragmentarije

ono što želim ovim postom, tiče se mesta književnosti na internetu i njenih specifičnosti koje su jasne, bez obzira na način objavljivanja.

Mislim da je problem objasniti da je književnost sa svojim osobinama prisutna i u jednom i u drugom medijumu - ona je ista, bez obzira na to kako dolazimo do nje.   http://fragmentarije.blogspot.com/2011/01/blog-post_13.html

www.amika.rs