8 – ПОСРЕДНИЦИ И ПОСЕДНИЦИ

На самом крају прошлог века, 2000. године, Српска православна црква је  представила јавности један од првих CD код нас: о Хилaндару и духовној музици.

 

На промоцији млади ђакон – промотор је изазвао узбуну међу присутнима изјавом коју су пренели сви листови: да рачунар олакшава дељење заједничких дарова и да «смањује сујету».

Како то машина утиче на моралне особине корисника? -  питање је које му се подуже мотало по глави. Радећи на рачунару као на моћној писаћој-копир-микс машини, суочен са лакоћама измена и варирања текста, схватио је да завршени текст никад није коначан, да су бројне варијанте истог текста које рачунар/ компјутер  омогућава и да је Његово Величанство Завршени Текст само једна од могућности. 

 

Касније, коришћењем Интернета, суочио се са множинама другачијих схватања и виђења, са другим и другачијим Истинама која имају исту «тежину» као његова.

Свестраност  компјутера је «божји дар» у стваралаштву. Он је све – од бележнице, писаће машине и поште до е-дневника, часописа, е-књиге, албума и це-деа. И најважније – компјутер омогућава синтетизовање Светог Тројства будуће уметности: Речи – Слике/ Покрета – Звука и отвара виртуелне димензије познатог и  непознатих светова.

За разлику од других медија који траже препуштање екрану – платну – звуку – речима... компјутер тражи сталну активност. Он захтева непрекидно бирање и одлучивање између мноштва понуда и могућности; пасивност значи непостојање у електронском свету који нам нуди толико заједничких дарова и нову перцепцију стварности.

Међутим, «дељење заједничких дарова», та велика могућност Мреже, постало је мета великих грабежи. Развојем рачунарства и Интернета у датотеке светских музеја, галерија и бројних сајтова смештена су дела целокупне историје ликовних уметности. То визуелно благо постало је комерцијални изазов па су највредније колекције, аутори и дела «заштићени» од злоупотребе, али и од

могућности да се сагледају на екрану. Уместо слике добије се смањена слика – «икона» - доказ да је дотична институција поседује, али у приказаној величини се не може сагледати, репродуковати, па ни користити. 

 

Нови «власник»  очекује да се пријавите, укуцате основне податке, пристанете да се они могу даље користити, а новији захтев је број вашег мобилног телефона на који ће вам стићи «шифра» за регистрацију са упутствима за даље кораке, надокнаде,  обавештења.... Повремено се организују седмодневне «изложбе» неког светског уметника, што постаје вест дана на Интернету. Тада су изложена изабрана дела у оригиналној и свим осталим форматима, али само за оне који оставе имејл и друге податке. 

 Ако не пристанете да делите своје податке са мрежом, мораћете да овладате  основним  хакерским вештинама да би те захтеве заобишли. Кршићете наметнута ограничења и «законе», али ћете јачати морални закон у себи.

Ауторе фотографија велики сајтови на Мрежи су већ «узели под своје». Фотографије се  лако нађу, али без имена и презимена аутора. Лиценциране фотографије су именоване протоколима, низовима бројки  и називом сајта који их објављује и који “штити” њихово ауторство тиме што ауторе скрива. На молбу за коришћење фотографија најчешће нема  одговора или се своде  на износе које треба  платити. 

И нове интернет-мреже схватили су «заједничке дарове» као ничију земљу коју треба омеђити. Оне вам шаљу информације да имате имејл, фотографију или честитку од неког познатог, који је постао корисник те мреже. Али, да би то прочитали и видели, претходно се морате пријавити и на тој мрежи, са давањем података, броја мобилног, пристанком на коришћење тих података... Ако то учините, тражиће списак ваших «пријатеља» да вас повеже са њима и области ваших пословних и хоби интересовања. 

Тада на дело ступа аутоматски програм мреже који свим наведеним  «пријатељима» и особама са истим интересовањем шаље стандардизовано имејл обавештење да сте почели да користите ту и ту мрежу и да то и њима препоручујете. «Помажући» вам и повезујући вас са другима – «отварајући» све комуникације за вас - мрежа тежи да цео ваш свет пренесе код себе и ту вас затвори у познато окружење, али у њеним оквирима, засипајући вас понудама за забаве, игрице и непрекидно дотеривање вашег гламурозног имиџа, уз  неограничен број фотографија и веома скучен простор за речи.

Своју улогу ПОСРЕДНИКА у размени, велики сајтови су успешно заменили ПОСЕДНИШТВОМ, уз сву бахатост великих. Када вам истекне уплаћено време или прекорачите количину преузетих података предвиђену уплаћеним «пакетом», једноставно укину везу без опомене или обавештења, остављајући вас у недоумици: «вирус», квар рачунара, грешка у програму, прекид на везама.

Пронаћи у «заједничким даровима» оне који нису закатанчени или се ипак могу преузети, јесу кратки бљескови у тами. 

Изазови за принудног шегрта хакерских вештина. Светлост у нигдини свеопштег Поседништва.

Миливој Анђелковић