субота, 08. децембар 2012.

ПРВИ ИНТЕРНЕТ-РАТ НА БАЛКАНУ


Прва ратна дешавања у Србији догодили су се на "Великој Мрежи", преко рачунара и уз коришћење  врхунског знања електронике.
     Узбудљива догађања почињу још 1997. године. Нове  српске презентације и дискусионе форуме све чешће посећују "заклети Хрвати" и "прави Бошњаци" остављајући своје поруке и надмећући се у слављењу својих вођа, броју тенкова и авиона које су добили од НАТО-а и опасностима које се надносе над Србијом. Посебно је остао запамћен неки усташа из Америке који је данима укуцавао стотине порука о генетској надмоћности Хрвата. Увреде и псовке су постале уобичајен начин изражавања на многим форумима, а поготово на дискусионим групама о политици.
Ујесен 1998. године, шест месеци пре агресије, појављују се и албанске презентације, окићене црно-црвеним бојама и посвећене представљању "самосталне државе Косово" и границама "Велике Албаније". Групе српских студената у Пољској и у Србији организују електронску организацију "Црна рука" и проналазе "сервере" са којих се емитују те презентације.

Преко Интернета откривају систем њиховог рада и све албанске заставе и поруке замењују српским, тако ефикасно да су се  тамо задржале данима.
Контраудар долази из Хрватске. После вербалног препуцавања на најнижем нивоу, хрватски "хакери" почињу акције. Продиру на Интернет-презентацију Народне библиотеке Србије и на њој остављају своју поруку: "Читајте Вјесник, а не српске књиге". Као одговор "Црна рука" продире на Интернет-презентацију загребачког "Вјесника" и оставља  поруке и оптужбе о антисрпском писању овог званичног хрватског дневника.
За то време, остали корисници светске Интернет-мреже су се повезивали, обавештавали и припремали да организовано протестују против бомбардовања. Отворили су и своју промотивну страну на Интернет-мрежи "Против бомбардовања!!!" која је као свој мото имала стихове Јована Дучића из песме "Хорда": "... Поломисте више колевки, о срама! / Него херојима отвористе рака. / Подависте више њих у постељама / Него што сте у крв срушили јунака...»
Под паролом: "Надамо се да до бомбардовања ипак неће доћи" окупило се више од 1.000 наших људи који су највећим светским листовима и ТВ мрежама слали протесте, информације о Косову, податке о његовој историји и садашњости. Ако бомбардовање ипак почне, договор је био да истог дана свако пошаље по 100 кратких порука на прибављене електронске адресе Команде Јужног Крила НАТО-а, председника и потпредседника САД и њихових супруга и секретаријата САД са идејом да множина од око 100.000 порука за дуже време блокира њихове електронске контакте.
Бомбардовање се ипак догодило, акција је реализована, а Запад наравно није извештавао о проблемима које је тада имао. Међутим, резултати сличне акције кинеских "хакера" после бомбардовања кинеске амбасаде у Београду продрли су у јавност. Тада је представник Савета за националну безбедност морао да потврди да "комплетан компјутерски систем није угрожен, али је «напад» порукама довео до "избацивања" електронског система Беле куће јер је број приспелих порука био много већи него што систем може да издржи, па је коришћење Интернета током неколико дана било онемогућено".

Ових дана Милан Ковачевић, интернет администратор и аутор књиге  о е-криптографији то потврђује: «За време НАТО бомбардовања 1999. године дефинитивно смо показали да имамо таленат. ПТТ је дозволио бесплатан приступ Интернету, па су многи наши хакери, иако су имали „преисторијску dajl-ap конекцију, успели да упадну и оборе велики број америчких сајтова.

Један од првих прилога које је објавио на Интернет-мрежи били су цитати из текста које је још октобра 1998. године, пет месеци пре агресије, "Политика" објавила као прилог из Париза. У њему Милован Данојлић је наговештавао оно што ће нам се догодити:

"Историја је завршена. То је оно у шта нас либерална Интернационала покушава уверити топовима, авионима, економском блокадом, омаловажавањем наше прошлости, медијским подвалама и намештаљкама и на стотину других начина.

Американци, пише Бодријар у свом путопису из Новог света, користе два основна оружја: авијацију и информацију. То јест, физичко бомбардовање непријатеља и електронско бомбардовање остатка света.

Јесте ли разумели? Ако нисте, замрачите прозоре!"




Миливој Анђелковић

0 Коментари:

Постави коментар

Пријавите се на Објављивање коментара [Atom]

Везе ка овој поруци:

Напревите везу

<< Почетна