МАСКE, роман «С@ВРШЕН ЗЛОЧИН» и ТАЊИН ратни извештај

Година 1999, са три обрнуте шестице, може се тумачити и као Година Маски. У Србији, то је маска режима на издисају; у Европи маска на лицу користољубивог батлера услужног према Великом Босу; у Америци маска демократије на лицу агресивне киборг-империје.

Век који је започео Ничеовом објавом смрти Бога, завршио се уздизањем лажног бога који је вратио манипулацију, насиље и право на пљачку у јавни живот и међународне односе. Оне три деветке почеле су да наличе на свој преокренут, библијски лик.

Те, 1999. године, већ сам био «домаћи» на Интернету, откривао чари и мане интерактивности у електронској књижевности и знао виртуелне станице где су се окупљали наши. Тада није било регионалних и локалних портала и сајтова и Сербиан кафе на Мрежи окупљао је све из бивше Југославије, расуте по свету.

Тада смо користили енглеску азбуку јер 1999. није било електронске ћирилице,   наших слова, па ни фотографија на Мрежи На форуму Књижевност тек по неком изразу или политичком ставу могло се наслутити ко је Србин, Хрват, Босанац, Македонац... Тамо сам 23. марта 1999. послао пробну поруку – опомену (у наставку су документарни снимци са Мреже из 1999. године и коментари у трећем лицу, из романа «С@вршен злочин»):

«Hranismo se fantazijama,
Srce posta svirepo od te hrane;
Snaznije su nase mrznje
Od nase ljubavi...
V. B. Jejts
Meditacije u vreme gradjanskog rata

Добио је неколико коментара и одговора и сутрадан, 24. марта, по повратку из УКС, слутећи шта ће се догодити, објавио извештај под насловом «БЕОГРАД, ДАН ПРВИ».

            Serbian Café : Diskusije : Knjizevnost

             BEOGRAD - DAN PRVI...

             Mika - Mar 24, 1999 12:40 (195.250.*)

            U sredu, Dana Prvog, tacno u podne, u punom salonu Udruzenja knjizevnika Srbije u Francuskoj 7, promovisana je Kultura 011 -  casopis za knjizevnost, umetnost i kulturu, Mladenovac, br. 8/9, decembar - februar ‘98/99.        

            Na promociji je ucestvovao i Milos Ssobajic koji je posle najnovijih NATO saopstenja odlucio da za desetak dana odlozi svoj povratak u Pariz.

           Tokom dvosatnog razgovora na nekoliko prijateljskih telefonskih poziva iz Rumunije i Rusije odgovarano je: Da, ovde Bombograd; Yes,Tomahavksity; Ne, jos nismo krecili, a kad cemo, ne znamo; Na linije ste za Bombaj... Na  kraju, Adam Puslojic je ‘promovisao’ najnoviji aforizam Vladimira Jovicevica-Jova: BEOGRAD NIJE PRAG VASINGTONA.

           Dan je lep, suncan, sa ostro ocrtanim oblacima na (jos uvek) plavom nebu. Trg Republike i Knez Mihailova su puni, restorani i kafici su se prebacili na “letnju semu” sa stolovima napolju, otvoreni su i prvi suncobrani, prodavci i sviraci-muzicari su na uobicajenim mestima, samo su prolaznici zabrinutiji i nesto uzurbaniji nego obicno, mnogi sa kesama, torbama...

           Samoposluge i radnje su pune, jos uvek bez redova, za sada je snabdevenost solidna, a pri kupovini robe koja je na izmaku - ili je tek dosla - od danas vojska i milicija imaju prednost. Pumpe rade normalno, sa po cetiri-pet vozila u redu tokom noci, a desetak - petnaest tokom dana.

           Pazljivo se osluskuju vesti sa TV i tranzistora, traze informacije mobilnim telefonima... Radio stanice povremeno objavljuju uputstva o uzbunjivanju, postupanju i obavestavanju tokom vazdusne opasnosti...

           Inace, bio je to i radni dan, za oni koji su imali sta da rade.

           Pozdrav iz Beograda...

            Два сата касније, када је сунце већ зашло и светлост се истопила у танушне нити полутаме на западу и у његовом сећању, поново је укључио компјутер: има ли одзива или је његова слутња, ипак, поранила?

           «Ona - Mar 24, 1999 13:11 (139.230.*)

           CNN news deluju zastrasujuce, cak sam zapostavila i citanje i pisanje i ucenje i prebacila se na svakodnevne internacionalne telefonske pozive. Bas nam je Kolumbo ucinio zivote "laksim".

           Mercur - Mar 24, 1999 13 : 22 (194. 106.*)

           Odbrojavanje je pocelo. Mislim da ce NATO udariti do jutra. Neka nam je Bog u pomoci!

           Sneki - Mar 24, 1999 14:28 (207.136.*)

           Miko, gde si? U Beogradu? Negde u Srbiji??  Ili mi branis Kosovo???

            Za CNN upravo pocinje udarno, marketinsko, TV vreme. Strepim sta ce nam sledeci sati doneti...

             Da li to kosovski bozuri traze krv da bi rasli i dalje???? Tuzno je l’ da?

             Gde god da si, cuvaj se!

            Било је то пријатно прочитати. Нико у овом свету није сам, чак ни када је препуштен сам себи...

            А онда је негде иза њега одјекнуо снажан тресак за тренутак померивши зидове. Брзо је угасио компјутер и успаничено слушао: да ли је могуће? Или је то ипак...?

            У даљини је запиштала снажна сирена, после неколико тренутака одјекнула је и друга, ближа, па негде у суседству и трећа, сливајући се у злокобни хор који се орио над светлуцавим, ноћним Београдом.

            Грозничаво је почео да спушта ролетне, отвара прозоре, затвара воду и искључује струју, затим је у мраку поново отворио воду да би напунио неколико посуда као прву залиху, а тада је пред његовим  збуњеним очима северни део већ замраченог београдског неба обасјала велика, крваво-румена лопта изнад Батајнице, праћена детонацијама.

Ту се више ништа не може учинити, разумео је. Пред његовим очима нестајао је мит о култури Европе, а обесна  америчка политика на самом крају овог века коначно је открила своје дуго скривано, наказно и варварско лице.

            Три деветке, сетио се. Прикривени знак Велике Звери која сада скида велове са своје митске образине? Можда је ово заиста крај историје, почетак нове ере свеопштег насиља?»

Током следећа три месеца, сваког дана када је било струје и довољне концентрације, објављивао сам текстове на Мрежи – записе, лична виђења бомбардовања и туђа, пренета са мреже, извештаје руских сателита о бомбама и «томахавцима», цитате са мојим коментарима – све под заједничким насловом БЕОГРАД, ДАН ПЕТИ, ДЕВЕТИ, ДВАНАЕСТИ...све до СЕДАМДЕСЕТ ПЕТИ када је бомбардовање Београда почело да јењава. Добијао сам много одговора, коментара, другачијих мишљења и полемичких ставова, од којих су многи објављени у роману.

Тако је настао «С@вршен злочин – интернет viva-vox роман», објављен већ у септембру исте године, потом виђен и у ширем избору за НИН-ову награду и уочен као први српски интернет роман.                    

Током бомбардовања своје «извештаје» често је објављивала и Тања за коју још увек не знам ко је. Осим на Мрежи они нису, колико ја знам, нигде објављени мада то заслужују јер су детаљни и изузетно успешно илуструју атмосферу и догађања тих тешких дана, а својим хумором и топлином доносили су оптимизам који је свима био потребан.

TANJIN RATNI IZVESTAJ #10

Beograd, 22.5.1999. 1.30 a.m.

         

Javljam se iz Beograda ili kako to NATO piloti zovu "ono izmedju Strazevice i Batajnice", u prve sate pedeset i devetog dana rata. Sedim na terasi sa notebookom na krilu, osluskujem nocne zvuke i cekam da pocne drugo poluvreme utakmice NATO : PVO.

Taman smo se bili navikli da spavamo nocu, Cernomirdin je dosao da razgovara sa ljubljenim diktatorom o tkzv. peace agreement. Posto sve sto dolazi od NATOa i pocinje sa mirovni u prevodu na srpski znaci kapitulacija i okupacija, Cernomirdin se nije duze zadrzavao nego je produzio kuci.

Vec nauceni da svaki put kad se neki mirovnjak proseta Beogradom, NATO intenzivira bombardovanje, spremili smo se na celovecernju zurku sa pucanjem i plakanjem. I nismo bili razocarani, jer su samo mala deca, nagluvi i oni na 50+mg bensedina, uspeli da prespavaju tu noc. Izgleda da je do Cernomirdina stigla prica da cim on dodje da pregovara o miru, Srbi zazde u sklonista, te je odbio da primi Karla Bilta i finskog presednika, koji su zapucali ceo put do Moskve da se vide sa njim, po izgovorom da je prezauzet.

Spanski predsednik Aznar je takodje stigao u Moskvu sa namerom da izigrava  velikog lidera alijanse, da bi mu se Jeljcin javio telefonom na pola puta za Soci, gde je otisao na dvonedeljni odmor. Rusija uziva sto ih po prvi put u poslednih deset godina neko zarezuje, pa vracaju Zapadu za sva slicna ponizenja. NATO odugovlaci, jer ne zna sta ce. Jedino se nama izgleda zuri.

Sto bi rekli Niski cigani: Predaj se Nata, jer ce svi pocrcamo.

Kao i NATO agresija i mi smo prosli kroz nekoliko faza - depresije, euforije, inata. Sad smo u fazi ignorisanja situacije. Sve te slike razaranja i zrtava, detonacije u noci i neizvesnost su dovele do prezasicenja. Sto je najgore, svaki put kad bi se, u sred lazi i

eksplozija, dogodilo nesto sto je ulivalo nade da ce i ovom doci kraj, mi bi se  poradovali i ponadali. I svaki put bi nam se nade izjalovile i agonija nastavljala. Stoga je narod zakljucio da se ne vredi nervirati zbog budala i sa prezirom poceo da ignorise celu situaciju. Ako ih ignorisemo, mozda ce i sami da odu. Pre neki dan me popodnevna sirena zatekla, u kolima, na Bulevaru Revolucija, gde je sve vrvelo od ulicnih prodavaca i kupaca. Niko nije cak ni podigao pogled ka nebu, a kamoli ubrzao korak. Ljudi su mirno sedeli u kaficima, seljaci na Djermu su im u istoj recenici psovali majku zlikovacku i dozivali kupce, deca su kenjkala da im se kupi sladoled.

Projurila je kolona svatova iskicenih peskirima i zastavama i pokusavala da automobilskim trubama imitira ili makar nadjaca zvuk sirene.

Na detonacije u Strazevici, Lipovackoj sumi i Batajnici vise se i ne budimo (sem ako nismo te srece pa zivimo tamo). Ignorisemo sve sto ne zatrese temelje zgrade i ne otvori prozore. Telvizija nam svesrdno pomaze u tome prikazujuci dobre filmove po ceo dan i noc, te vise ne vredi ni zvati ljude telefonom jer ti samo odgovore: "Malo se treslo, ali nismo culi odakle, gledamo film na Palmi". Primat imaju filmovi u kojima eksplodira Bela kuca ili neka kataklizma sravni Ameriku sa zemljom, a po mogucstvu, oboje.

     

Posle bombardovanja kineske ambasade imali smo desetak dana zatisja, pa smo

na miru mogli da uzivamo u budjenju zmaja. Prosto ne znam sta nas je vise radovalo, protesti po Kini ili izgovori celnika NATOa , od cega je onaj da je CIA (ili kako je sad zovu Center for Incorrect Addresses) imala stare mape Beograda, ipak bio najoriginalniji. Pogotovo sa obzirom da je na tom mestu ranije bila ledina obrasla korovom. Beogradska kineska zajednica se odmah aktivno pridruzila nasim cuvarima mostova u jurisu na americku ambasadu, na celu sa Kinezom koji je na trubi svirao "Mars na Drinu", dok su nasi pokusavali da im prevedu sta znaci parola "Ako dirnete Kinu, najebacete kao zuti". A onda su pre par dana ambasade opet postale kolateralna steta, kad su u humanitarnom napadu na bolnice na Dedinju nastradale svedska i  libijska ambasada. Libijski ambasador, koga je televizijska ekipa zatekla kako cisti staklo u basti, mirno je izjavio da se on srodio sa srpskim narodom, te ako se oni ne plase, zasto bi njega bilo strah. Svedski ambasador i njegova zena su bili toliko potreseni da nisu davali izjave za stampu, vec su, da bi se malo smirili, otisli u ambasadu Svajcarske na zvanicnu veceru povodom nacionalnog praznika. No NATO se izgleda bas nameracio da sustigne Svedjane, te je ko za inat, bas tada gadjao skladiste Jugopetrola na Cukarici, na samo 300m od svajcarske ambasade.

U sred  vecere, bas u vreme za desert, poceli su da lete sareni staklici sa vitraznih prozora i da pada malter sa tavanice, te je svedski ambasador zaboravio na etikeciju i bacio se pod sto zajedno sa papskim nuncijem. Beogradjani su mu odmah nadenuli nadimak "lokator".

      

Jedinstvo medju politickim partijama kod Srba nije moglo biti dugog veka. Tako su Zoran Djindjic i Gradjanka Pesic zakljucili da je oportuni trenutak i pravi politicki potez otici kod celnika zemalja, koje upravo ubijaju srpsku decu bombama i izljubiti se sa njima pred kamerama svetskih medija. Pravilna procena situacije i primerenost reagovanja nasoj politickoj opoziciji nikad nije bila jaca strana. Nisam citala intervjue koje su dali stranim novinama, jer me zaista ne intresuje sta imaju da kazu Srbi koji se u ovom trentutku konsultuju sa nemackom vladom o daljim akcijama.

Sto se mene tice, otputovali su sa kartom u jednom pravcu. Za to vreme u Cetinju  uzurbano prepisuju knjige crnogorskih pisaca na latinicu, izbacujuci svaki pomen srpstva ili Kosovskoj boja. Kad se zacuju detonacije pitaju da li to grmi, pretvaraju se da ce kasetne bombe koje NATO avioni izbacuju u Jadran uciniti turisticku sezonu jos dinamicnijom i raduju se zajmu u nevidljivim ekijima koje je njihov predsednik uspeo da za njih izdejstvuje, od onih istih koji su i doveli do toga da im je milostinja potrebna. Ponosni Cetinjani dopustaju da im istorijske poteze od kojih zavisi opstanak   ne samo Srbije nego i Crne Gore, uslovljava mafijaski sukob oko sverca cigareta  izmedju Djukanovica i Milosevica. Sa tribine u Cetinju plavokosa devojcica porucuje svetu da ona hoce da se igra igrackama, a ne bombama. I beogradska deca to isto porucuju od pocetka rata, ali ih niko pri tome ne snima za CNN.

Mupppet show iz Brisela se nastavlja sa novim veselim likovima. Moji omiljeni karakteri su generali raznih zemalja clanica NATOa, koji podnose izvestaj na engleskom jeziku. Ne znam tacno sta govore, ali mozda je tako i bolje. Taman nesretnici nekako uspeju da slome jezik preko glomazne vojne terminologije, docekaju ih Vucitrn, Gnjilane, Stimlja, Trnoljevo i Zagradska Hoca. Ukoliko je deo specijalnog rata da pomremo od smeha, to rade vrlo uspesno. Pokusala sam da saberem sve procente koje su tokom brifinga iz Pentagona izneli u poslednjih par nedelja i zakljucila da je do sad unisteno 217 odsto srpskih tenkova, 341 % protiv-avionske artiljerije i 764.7 procenta srpskih aviona. Mora da zato NATO avioni lete na visini preko 5000 m. U medjuvremenu srpska vojska je optuzena da maltretira pse, pije krv maloj deci, siluje sta stigne, podlo podmece аlbanske izbeglice pod bombe, pravi vrlo uredne masovne grobnice i o tome ostavlja video zapis, redja  izbeglicke traktore pune dece oko PVO baterija i onda kad se umori od toliko posla - dezertira. Svaki put kad novinari pitaju neko nezgodno pitanje koje se moze svesti na: Pa kad je tako, zasto NATO vec nije na Kosovu? Receno im je da je odgovor na to pitanje klasifikovan kao vojna tajna.

Ipak mislim da je najverniji gledaoc njihovih brifinga nasa vojska, jer pozitivno deluju na dizanje morala. Tako je Pentagon pre neki dan ponosno pokazao mapu  Kosova, na kojoj su u prigodnoj zelenoj boji obelezene zone koje drzi KLA. Odmah sutradan, Milovan Drecun se prosetao uzduz i popreko doticnih zona, pokazujuci nekadasnje siptarske kampove za obuku, tuzno prazne, sa rovovima punim blata i vode. Na sve strane razbacani su delovi uniforme, oruzja, letaka, fotografija, pa cak i dnevnika koji se naglo zavrsavaju datumom od pre tri nedelje. Tu su i detaljni spiskovi imena terorista sa opisima vojnih zadataka u kojima su ucestvovali. Sumnjam da ce se vracati, ako su uopste zivi. Sela koja je Dzejmi Sej oplakao, stoje netaknuta, blazeno okruzena zelenim livadama. U dugi niz terminoloskih bisera koji se koriste za opravdavanje NATO gresaka, danas se ubelezila i tkzv. "lingvisticka  greska", zbog koje je doslo do slucajnog bombardovanja polozaja KLA na    granicnom prelazu Kosare. Posto su svi angazovani siptarski prevodioci iz          redova razlicitih zavadjenih frakcija KLA, mora da je neki lingvista ispunio besu za krvnu osvetu koristeci NATO bombardere.

Posto avioni lete van dometa, PVO je morao da se zadovolji spijunskim bezpilotnim letilicama. Toliko su se ispraksirali, da ih obaraju gotovo cele i bez vecih ostecenja u skoro savrsenom stanju. Letilice vrhunske tehnologije, na kojima su medjunarodni strucnjaci radili u tajnosti godinama, a proizvodnja kostala preko dva miliona dolara, sada leze na livadama i njivama, dok vojnici pazljivo razgledaju njihove delove,  ogledaju se u socivima i mere raspon krila. Nemacke bespilotne letelice su proizvedene u istoj fabrici (Dornier) i nose iste oznake kao i avioni koji su nas bombardovali 1941. Stariji ljudi kad zacuju avione jos vicu: Evo idu stuke! Posto smo do sad prikupili citavu eskadrilu NATOvih spijunskih i ostalih letilica, posle rata mozemo da razvijemo unosan biznis, ili da ih sami pravimo, ili da tehnologiju prodajemo za skupe pare. NATO se inace zali da je njihova vrhunska tehnologija neprimerena protivniku, jer se zlocinacka srpska vojska zverski sluzi zastarelim oruzjem i poljskim telefonima.

Nije ni cudo da Jugoslavija pobedjuje na svim medjunarodnim takmicenjima pronalazaca, jer mi smo nacija "stapa i kanapa". Kad se zlikovcima pokvari neka sofisticirana ubilacka sprava, moraju da cekaju delove iz Amerike, a mi to odmah resimo sa zvakom, gumicom za teglu i malo vecim cekicem. Pise mi drug koji je u PVO: "Evo idem biciklom da trazim bateriju za nocni nisan. Ako je ne pronadjem, nabudzicemo nesto lemilicom..." Mi smo kao narod davno izgubili stah od tehnologije, ali i dalje se najvise pouzdamo u slovenski nacin popravke - ako nece da radi, sutni ga nogom. U Politici me je odusevila slika izvesne tetka Pelagije koja, obucena u muske carape i strikani prsluk, sa kesom za zamrzivac na rukama, kupi delove klaster bombi sa svoje njive u veliki plasticni lavor. Sta ima tu da mi prave djubre!

Kao i u ranijim kriznim situacijama, glasine i prorocanstva su omiljena tema dokonih razgovora. Glasine su uglavom kataklizmicne po prirodi i odnose se na broj poginulih, stanje u armiji i buduce mete bombardovanja. Ono sto im je zajednicko je da su apolutno NETACNE i da uglavnom vode poreklo od uspanicenih staraca koji su nekad bili na funkciji, a sad bi da se pohvale komsiluku kako su jos uvek u kontaktu sa poverljivim izvorima. No narod i dalje pomno slusa razrogacenih ociju i uzdrhtalih usana iste lajave budale, koje su nam svih onih godina bosanskog rata javljale tajne informacije, koje se ama bas nikad nisu obistinile.

Prorocanstva o ishodu i zavrsetku rata su jos jedna od obaveznih tema praznih kancelarijsko-kafanskih razgovora, a varijante su isto tako brojne kao i proroci. Do sad smo prosli tri razlicita roka do kad je rat trebao da se zavrsi, a od u zvezdama vidjene podrske dobili smo po drsku.

  

Kao redovni gledalac "X filesa", "Milenijuma" i citalac fantasticne literature, odgovorno tvrdim da je to sve cista glupost. Medju prorocima je posebno nepopularan znak target, jer smatraju da ima negativno kosmicko zracenje, te se umesto toga nudi znak slican targetu, ciji se centar gubi u spirali bez kraja, kao u srcu kaleidoskopa. Eto nama spasenja! Takodje je jako popularan talisman u obliku pravoslavnog jednokrakog krsta, ciji se svaki krak zavrsava krstom. Taj tkzv. dvanestokraki krst, mora biti zlatan na nebeski plavoj pozadini i stiti od bombi, uroka, kurjeg oka i mladalackih bubuljica. Posto zaista ima poreklo u pravoslavnoj simbolici, postao je dosta popularan i bedzevi sa njim polako sustizu popularnost onih sa targetom. Pre neki dan na televiziji se predstavio i gospodar parapsiholoskih moci, koji je sa svojim istomisljenicima izazvao tornada u Kanzasu (dakle nije to Milosevic trcao u krug kao sto su neki pretpostavljali) i ubistva medju skolskom decom u Americi. Takodje je izjavio da zbog njihovog dejstva Klinton deluje sve blesavije i zbunjenije i sve cesce prevlaci gornju preko donje usne. Ne znam da li covek bulazni, ali dajem mu svoj blagoslov da nastavi sa radom.

Znate onaj vic: svadjaju se mali Srbin i mali Amerikanac. Mali Srbin kaze:

"Kakav ste pa vi narod, nemate ni istoriju."

A mali Amerikanac odgovara:"Da, ali vi sada nemate geografiju!"

Sto je najgore to vec prestaje da bude vic. Planinski vrhovi Tare, Bukulje, Kopaonika, na kojima su se nalazili repetitori su pogodjeni sa toliko projektila, da ce se morati ponovo meriti njihova visina. Cak su razorili Pancicev grob i spalili njegove omorike. Na Kosovu su bacili kasetne bombe na rasadnik kosovskih bozura, a u Delibratskoj pescari mnoge endemske vrste nisu ni procvetale niti ce pustiti seme, jer je crni oblak iz Pancevacke Petrohemije pao na njih. Od Novog Sada je zabranjen ribolov jer je koncentracija teskih metala u ribama500 puta veca nego u vodi. Primecena je i migracija zivotinja sa Kosova, a u Makedoniji su se pojavile endemske vrste ptica i sokola koje nikad do sad nisu imali. I onda nam se javi medjunarodno udruzenje za zastitu zivotinja zabrinuto zbog glasina da srpska vojska maltretira kucne ljubimce na

Kosovu! Bilo bi intresantno cuti po kojoj se to osnovi pravi razlika izmedju srpskih i albanskih kuca i maca. Valjda siptarske imaju belu fleku na glavi.

 

Zlikovci koriste freon za razbijanje oblaka, a grafitna vlakna su potpuno poremetila prirodne tokove naelektrisanja, te imamo nekakve naucno-fantasticne oluje sa munjama koje se granaju preko citavog nebeskog svoda, pracene snaznim vetrom i kisom. Izazvali su grad velicine teniske loptice u okolini Beograda, koji je desetkovao skoro prispele kajsije i unistio povrtnjake. I naravno, svetske ekoloske organizacije koje svesrdno napadaju male nerazvijene zemlje zato sto koriste sprejeve i lakove za kosu, ovom prilikom nemaju komentara. Uostalom, kao vrhunac hipokrizije jedan od najvecih zagovornika ovog unistenja prirode je Zelena partija Nemacke, na celu sa Joskom zvanim Crveno Uvo. Samo li mi na nekom stranom aerodromu pridje neka placipicka sa kasicom za pomoc Greenpeace-u, ima da joj napravim rupu u ozonskom omotacu!

S druge strane, ovog proleca priroda prosto buja! Sve je tako zeleno i mirisno, a cvece svuda u gradu cveta kao nikad do sad. U beogradskom Garden centru se hvale kako im je prodaja ukrasnog bilja za baste i terase ove godine daleko premasila sve prethodne. Ne znam da li je to zbog pojacane radijacije, tek jagode su ove godine ogromne i stanu pet u kilogram. Znam da vi tamo u svetu jedete one genetski modifikovane, koje su na oko lepe, ali su bez mirisa i imaju ukus mokrog kartona. Ovde se miris jagoda oseca jos pre ulaska na pijacu, a tako su slake i socne da se svi gusimo u njima.

Posto u ovim ratnim uslovima porodice provode vise vremena zajedno nego ikad  ranije, odjednom su se svi bacili na familijarno pravljenje pekmeza i slatkog i raznih verzija kolaca, sladoleda i slaga. Uopste se jako dobro hranimo od kako je poceo rat. Valjda nam je to neki podsvesni strah od gladi, ili se trudimo da dokazemo sebi da nam nista ne fali. Zapravo se malo suvise dobro hranimo, ugojila sam se ko prase. A tek kad stignu tresnje...

Uopste od kako je poceo rat, svi smo mnogo vise postali svesni prirodih fenomena i sredine koja nas okruzuje. Odjednom savrseno znamo gde se nalazimo u odnosu na strane sveta i da li se detonacije cuju sa juga ili jugoistoka. Proucavamo u praksi fenomene kretanja zvuka i kako to da se eksplozija bolje cuje sa Batajnice, nego sa Cukarice. Na osnovu znakova u prirodi, sto su u nasim gradskim uslovima parkirana kola, znamo odakle je stigao vazdusni udar, jer se automobilski alarmi ukljucuju u tom pravcu. Ko Kamenko Katic pomno pratimo razvoj oblacnosti i da li se to smrcilo od Zemuna, ili seva sa Zvezdare. Posto stalno piljimo u nocno nebo, poceli smo da primecujemo kretanje zvezda i da prepoznajemo konstalacije. Zivotinje su nam postale nabolji sistemi oglasavanja. Psi mnogo pre ljudi zacuju zvuk aviona ili raketa i pocinju da laju i zavijaju, najavljujuci opasnost bolje od svakog radara. Posto je nedostatak goriva obustavio nemilosrdno potkresivanje gradskih stabala, gacci su iskoristili priliku da naprave gnezda ispred mog prozora, u gustoj krosnji, na visini petog sprata. Kad ujutro cujem gacce kako kreste i rade jutarnju gimnastiku leteci     od gnezda do krova i nazad, znam da mogu mirno da spavam, jer je svanulo i      opasnost od napada je prosla. Kao gradsko dete nikad nisam slusala izvestaje o poljoprivredi i raznorazna Znanja-imanja. Sad pazljivo odslusam kako se setva, evo vec dva meseca, privodi kraju i kako je stasala psenica i olistala secerna repa. I zabrinem se zbog mogucnosti pojave secerne pipe, iako pojma nemam sta je to. Pre neki dan je na Pancevackom mostu jedan mali decak je nosio parolu vecu od njega: "Klintone, pojela te pipa!"

Kazu da je Beograd bio prvi grad u istoriji koji je bio bombardovan i to jos 1456. Posto kod Srba poslovica Istorija se ponavlja nije naucno-filozofski stav, nego nacin zivota, u stampi se pojavljuje mnogo napisa iz nase istorije o ponasanju Beogradjana pod intenzivnom neprijateljskom paljbom i topovima. Koliko vidim nismo se mnogo promenili. I onda smo pravili viceve, odbijali da sklonimo glavu na sigurno mesto i pevali neprijateljima podsmesljive pesme. Tako i danas u inat sirenama izlazimo u setnju po Knezu, pa neka nas vala gadjaju! Procice prolece, a jos nisam iznosila       proletnju garderobu, mada sa uzasom moram da konstatujem da se ove godine nose           uske pantalone i patike sa platformama.

Knez Mihajlova poprima savim specifican izgled neke vrste kulturnog vasarista. Izlozi kulturnih cetara zemalja NATOa su jos uvek polupani, jer ih jednostavno ne vredi popravljati. Ostali izlozi, iako jos uvek puni robe, ne izgledaju bas najbolje, oblepljeni selotejpom u nemogucim geometrijskim bravurama i krajevima koji leprsaju na vetru. Zato su se Beogradjani dosetili i prikrili ruglo tako sto su izneli robu na ulicne tezge. Posto u Knezu ima najvise knjizara, ulica je postala literarni buvljak, na kome se prodaju i stare i nove knjige, pa cak i one izdate za ova dva meseca rata.

Glavni hit su knjige koje se bave naoruzanjem i avionima NATOa u upotrebi u ovom ratu, sa posebnim osvrtom na njihove Ahilove pete. Prodavci kazu da prodaja ide odlicno, a i biblioteke su prijavile povecan broj citalaca. Uopste Beograd vri od kulturnih dogadjaja, redovi pred pozoristima su duzi nego za cigarete, a koncerti klasicne muzike okupljaju vise gledalaca nego nekad rok-koncerti.

Sedela sam juce ispred Grcke Kraljice uz kafu i upraznjavala moju omiljenu sportsku aktivnost - posmatranje prolaznika. Na prvi pogled sve je izgledalo isto kao i uvek, sarenoliki svet koji se smeje, doziva, spotice o decu koja se guraju oko kokica. Ali u ocima i glasu krije se neka ozbiljnost, mirna uzdrzanost koju ranije nisam primecivala. I tihi prkos koji ih tera da hodaju uspravno i polako, kao da je sama cinjenica da su tu u ovo mirno vece, protest kojim govore da je ovo njihova ulica i njihov grad i da ih nista ne moze uplasiti.

Na Kalemegdanskoj terasi prepunoj ljudi, cudna slika. Umesto da setaju vecina ljudi sedi na klupama ili zidu i posmatra velicanstveni vidik koji se pred njima pruza. Beograd preko reka kao na dlanu u srebrnoj vecernjoj izmaglici deluje netaknut i savrsen. A kao preteci prst opomene stoji soliter CK, sa cadjavom fasadom i antenom koja lici na pauka koji vreba sa vrha zgrade. Bar da su je srusili ko ljudi, nego cemo posle mi jos morati da je rusimo. Medjutim na svetlu zalazeceg sunca i ona je izgleda bolje nego ikad, kao da je od najfinije cipke, jer je svetlo prolazilo kroz slomljene prozore, cineci je prozirnom i leprsavom.





Nitkovi su ocito zakljucili da Srbi najvise besne kad im iskljucis zamrzivace, pa su nas opet zasuli grafitnim vlaknima i bombardovali elektrane. Beograd je jos jednom utonuo u mrak, a ja sedim na terasi sa soljom kafe i kompjukterom na krilu, srecna sto igrom slucaja moja zgrada jos ima struju. Preko nocnog neba lesinari kruze nad gradom uz grmljavinu motora. Grmljavina na trenutak utihne, pa se vrati jos glasnija i  zlokobnija. PVO puca iz svog oruzja i prati njihov let sjajnim iskrama koje, zbog niskih oblaka, na trenutke obasjaju grad. Detonacije odjekuju kroz tamu, duga kotrljajuca od koje ti se okrece stomak, pa onda dve kratke tupe. U pravcu Panceva munje se granaju i odbijaju od jednog do drugog oblaka, ne dodirujuci zemlju. Oblaci se na tren oboje ruzicastom ili kao cilibar zutom bojom, pulsiraju, pa ponovo utonu u mrak. U nasem paralelnom univerzumu nebo nikad ne miruje. Uzasno, zastrasujuce...i nezaboravno.

E dragi moji tamo u belom svetu, vi i ne znate sta propustate! Kakvo zaslepljujuce obilje utisaka, emocija i culnih dozivljaja! Covek potpuno zaboravi na strah pred spektakularnim prizorom nocne vazdusne bitke i blistavim vatrometom koji sara nebo. Kako bi to rekao onaj replikant iz Blade Runnera: I've seen things you people wouldn't believe. PVO beams glitter in the night above Belgrade. Cukaricka padina on fire on the shores of Sava...

Jednoga dana kada pronadjemo izlaz iz ovog paralelnog univerzuma, u kome su jedina svetla eksplozije i protiv avionska paljba, ovo ce verovatno biti dragoceno secanje.

Psi laju, mora da se opet priblizavaju avioni. Psi laju, NATO prolazi. Ko ceka, doceka. Polako regresiram kroz srpsko kolektivno pamcenje i vise ne razmisljam u formi patriotskih slogana iz Drugog svetskog rata, vec u narodnim poslovicama iz turskih vremena. Trpen spasen.

Strpljivo, iz mraka pozdravlja vas

Tanja

Lepe_noge - Jun 1, 1999 03:11 (194.247.*)

Beograd, 31. nocu...

Postali smo lovci na dobitnu kombinaciju: voda + struja +brza reakcija= cist ves, sudovi i decije kosice.

Ponovo su pogodjeni trafoi na Bezanijskoj kosi, Lestanima... Dobitnu kombinaciju sam imala tri sata, pa sam nestanak struje docekala sa Pecom i Cecom koji su upravo pred nalet NATO-a presli most sa novobeogradske strane...

Ceca odbija da se "skrasi"...Neki revolt valjda u njoj, sta li..

Pijuckali smo pivo, ohladjeno u poluotopljenom zamrzivacu... svetlela su nam improvizovana kandilca (umesto sveca, daju neznu, meku svetlost)..

Naucila sam nesto o bombardovanju... npr: ne treba ustajati iz kreveta ma koliko blizu padale... razbije se san, pa drezdim do jutra... ako si srasno miran u krevetu, manja sansa da te pogode (moj licni trip).. ako pada na 100 metara od tebe, a nije "krmaca", imas dobre sanse da ostanes ziv (ta sam)....

I tako.... Pozdrav Jeleni...

grbm - Jun 1, 1999 03:59 (206.172.*)

Cuvaj se.

Kad god se zagledam u jezero Ontario sjetim se tebe.Ne znam zasto.:))))))

Роман «Савршен злочин» можете прочитати на овој адреси:

http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Milivoj-Andjelkovic-Savrsen-zlocin_2257/

а о Тањи, ако нешто знате, јавите...

Миливој Анђелковић